Nalet košave kroz vekove

 

Tog prohladnog septembarskog jutra, košava se razigravala i štipkala tešku i umornu površinu Dunava.

Čuda treba obznaniti

Bilo je leto 1976. godine. Letnji raspust posle završenog prvog razreda gimnazije. Nana me je poslala u „Mimozu“, da kupim doručak za nju, sestru i sebe: po dve pogačice i jogurt. Deka je umro prethodnog leta. U kući se još uvek osećalo nedostajanje. Mama je bila na poslu.

„Bila je tako lijepa...“

Posvećeno mojim roditeljima i uspomeni na njihovu ljubav

Kako upisati fakultet u pedesetoj

Ovaj tekst sam napisala oktobra 2010. godine, malo pošto sam započela svoje prvo zvanično obrazovanje u homeopatiji.

Tada sam ga objavila na blogu na kome sam u to vreme redovno objavljivala.

O kuhinjskoj kecelji

O jednoj kuhinjskoj kecelji, matičnjaku, lavandi, prljavim sudovima i čistim suzama

Igre i igračke

Razmišljam nešto: ja nikad nisam bio loš klinac. Ono: nasilnik, neki razbijač noseva, kavgadžija. Dok nisam krenuo u školu, često su me u naselju zezali – kako dečaci, tako i devojčice da sam pekmez, kmezavko i šta ti ja znam.

Život je težak. Pa šta?

„Život je težak, i kada to shvatite, tada prestaje da bude težak.“ – Skot Pek, „Put kojim se ređe ide“.

Kad sam otvorila tu knjigu, neke 1990. rekla bih, i pročitala prvu rečenicu, ostala sam zabezeknuta. Poželela sam da je odmah  zatvorim, jer to nije bilo ono što mi je bilo potrebno u tom trenutku.

Sirota mala priča

Mladić je prihvatio ranac dok je svlačila mantil i stavljala ga na čiviluk, smetena i uzdrhtala, ostavljala ga da visi u maloj beloj prostoriji, sam i tužan, sa nekoliko izgužvanih papirnih maramica u džepovima, na zakačci na kojoj je pre njega visio neki tuđ mantil koji je za sobom ostavio sličan drhtavi miris.

Bogomajka ili: uvek se može voleti više

Mala sam ja i smotana da bih rekla nešto o Njoj. Mala spram svih onih koji su se približili Gospodu više nego što ću uspeti, verovatno više i nego što ću ikada pokušati. Smotana u odnosu na sve usredsređene, koji su snagom svoje vere mogli da zadrže dovoljno prisebnosti kroz sva iskušenja, jer moja je vera, iako mislim da se mnogo trudim – premala.