Среда, 24. март 1999.

 

Последње поглавље романа „Сепиа“ 

 

Требало би данас да ради у послеподневној смени, али је очекивао да га сваког часа позову из школе и јаве му да је настава отказана. Мира и Милица су спавале.

Довршио је кафу и изашао да купи доручак и новине. Синоћ је објављено стање ратне опасности у земљи.

Пружи ми руку и само за час буди ми пријатељ

 

Ишла сам улицом и видела младу мајку која туче дете. Девојчица, мала... Нема више од три године. Нешто неће. Или нешто хоће. Тако мајушна, још не разуме све речи и не зна зашто не може да добије оно што хоће, баш тада, тог тренутка, јер ако га не добије одмах, она мисли да неће никад. А она мисли и искуство јој говори да је то нешто много важно.