O blogu i autoru
O blogu
Pre otprilike deset godina donela sam bila odluku da pokrenem svoj blog. Napravila sam koncept, smislila kategorije, napisala uvodni tekst O blogu, i... počela da razmišljam da li mi je to potrebno. Osnovna pitanja: da li je taj blog potreban svetu, ko i zašto bi ga čitao, zašto on uopšte treba da postoji, ostala su bez odgovora. Zbog toga sam odustala.
Kada sam nedavno ponovo odlučila da to učinim, pregledala sam sve što sam
tada napisala. Jedino što mi se i sada dopada su nazivi kategorija. Ipak, ovaj
blog ih nema.
Ovde sam odlučila da pišem Vodiče, Sličice, Priče i o Homeopatiji.
Osobe koje su odgovorne za nastajanje ovog bloga, već su nekoliko puta
pominjane do sada, i verovatno će mnogo puta biti i ubuduće. To su četiri mala Betmena.
O meni
Pisanjem se bavim od detinjstva. Pisala sam i odlagala sveske i papire u
fioke, na skrovita mesta, da bih mnogo kasnije shvatila da sam pokušavala da ih
sakrijem od sebe, jer drugi, iskreno, nisu ni bili
zainteresovani da ih traže.
U nekoliko navrata suočila sam se sa ozbiljnom opasnošću da postanem pisac. U tim periodima sam prestajala da pišem. Strah je čudo.
Bombardovanje 1999. godine dovelo je do neizdrživog pritiska straha i nemoći, od koga sam se odbranila tako što sam počela da pišem roman. Posle objavljivanja romana „Sepia“, 2004. godine – razmotrila sam mogućnost da sam možda ipak postala pisac. Strah je stvarno čudo.
U nekoliko navrata suočila sam se sa ozbiljnom opasnošću da postanem pisac. U tim periodima sam prestajala da pišem. Strah je čudo.
Bombardovanje 1999. godine dovelo je do neizdrživog pritiska straha i nemoći, od koga sam se odbranila tako što sam počela da pišem roman. Posle objavljivanja romana „Sepia“, 2004. godine – razmotrila sam mogućnost da sam možda ipak postala pisac. Strah je stvarno čudo.
Tada sam počela da objavljujem svoje
stare priče i da se ozbiljnije bavim pisanjem, jer puta nazad više nije bilo.
Нема коментара:
Постави коментар