недеља, 08. децембар 2019.

ALI


Uvek sam mislila da sam imala mnogo sreće. Svakako više nego pameti, ALI i mnogo više.

Živela sam u okrnjenoj porodici, ALI ipak velikoj. Nisam odrastala sa tatom, ALI sam imala dvojicu ujaka koji su me obožavali, uvek bili tu i brinuli o meni.

Mama je bila donekle smotana za ovozemaljski život i pretežno tužna, ALI je uveče svirala klavir i ponekad pevala, zbog čega sam se osećala kao princeza koja živi na dvoru.

Tata je bio emotivno hladnjikav, ALI sam znala da će svakog raspusta doći i odvesti me kod sebe, gde mi je bilo pretežno lepo. Često nije bio kod kuće, ALI me je vodio na bazen i naučio da plivam kraul. Ženio se još dva puta, ALI ja i danas imam dve maćehe koje volim i koje mene vole. Imam dve sestre i brata.

Na užas svoje porodice, napustila sam fakultet i odlučila da rodim dete i udam se, ALI oni mene, iako užasnuti, nikada nisu napustili.

Nijedan od mojih brakova nije potrajao ’dok nas smrt ne rastavi’, ALI su mi ostale lepe uspomene. Ostala su i sećanja zbog kojih ponekad plačem, ALI čak i tada moje srce je puno ljubavi i topline.

Imam decu iz dva braka, zbog čega sam često strahovala, ALI su oni ipak postali ekipa snova, kao što sam želela.

Nekoliko puta sam doživela emotivni, finansijski i zdravstveni krah, ALI sam se podizala, nastavljala dalje i najzad postala ovo što sam sada.

Od detinjstva sam imala neizlečivu bolest koja me je mnogo ometala, ALI sam posle nekoliko decenija izlečena.

Napustila sam onda onaj fakultet, ALI sam u svojoj pedesetoj godini upisala drugi i završila ga.

Ako bih nastavila da nabrajam, ne znam kada bih završila. Ne bih ni mogla da završim, jer svakog dana naletim na novo ALI.

Kažem vam, mnogo sreće! I toliko ALI.

Koliko vi imate svojih ALI, koje ’devojci sreću NE kvari’?



Нема коментара:

Постави коментар