Опрости ми Господе, видиш да не знам шта радим

 

„... и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим.“

Кад год читам „Оче наш“, стресем се од ових речи. Понекад помислим да тај део треба да прескочим, да га не прочитам, јер ако ми буде опраштао као што ја опраштам, могу да се опростим од опроштаја.

Тмурно децембарско поподне, присилна шетња и необичан сусрет са дечаком

 

Увод у сличицу из живота изречену у наслову биле би околности, радње и напокон стање у које су ме довеле, или може бити да сам лошим/добрим управљањем околностима и чињењем/нечињењем радњи саму себе довела у то стање.

Ако бих тиме почела да се бавим:

Михољско лето и штрумфле

 

Мислим да сам, када сам први пут удахнула, пожелела да снажно вриснем: „Како је ово дивно!“ Сигурна сам да сам одмах видела све што је далеко од дивног, али сам убеђена да сам истовремено донела одлуку да је дивно и да ће увек тако бити. Живот је добар учитељ, те је одмах почео да проверава моју одлуку тешким задацима.

Среда, 24. март 1999.

 

Последње поглавље романа „Сепиа“ 

 

Требало би данас да ради у послеподневној смени, али је очекивао да га сваког часа позову из школе и јаве му да је настава отказана. Мира и Милица су спавале.

Довршио је кафу и изашао да купи доручак и новине. Синоћ је објављено стање ратне опасности у земљи.

Пружи ми руку и само за час буди ми пријатељ

 

Ишла сам улицом и видела младу мајку која туче дете. Девојчица, мала... Нема више од три године. Нешто неће. Или нешто хоће. Тако мајушна, још не разуме све речи и не зна зашто не може да добије оно што хоће, баш тада, тог тренутка, јер ако га не добије одмах, она мисли да неће никад. А она мисли и искуство јој говори да је то нешто много важно.

Ove godine neću da slavim rođendan

Moje blisko okruženje zna koliko volim svoj rođendan. Logikom malog Perice, obožavam april zato što sam rođena u aprilu. Nebitno je što su tolike pesme ispevane aprilu i što se svake godine upravo tada događa eksplozija života, što svi u tome uživaju, a većinu ljudi opčinjava i nadahnjuje. Bog je stvorio april da bih ja u njemu bila rođena. A onda, ta brojka! Koliko je samo čudesna kombinacija te dve cifre. Svaka za sebe je neugledna, ali kad se spoje, bilo napisane ili izgovorene, pa to je melodija. U koji god dan da padne, taj dan postaje čaroban.

Umesto rođendanske čestitke

 

Da danas mogu da te zagrlim, verovatno bi meni u tom zagrljaju nedostajalo prisnosti, i ne bi bio dovoljno snažan ili možda dovoljno labav, ili bih osetila kako si se ukočila i kao da jedva čekaš da te pustim, ili bih ja jedva čekala da ti mene pustiš, mada mislim da bi bilo ono prvo, jer si uvek bila uštogljenija nego ja, jer ako je za mene nana govorila da hodam kao austrijski podnarednik i kao da sam progutala motku, za tebe je sigurno mislila da si kao narednik i da si progutala dve. A ona je bila major.